Ja se ne volim ni s kim tući
i nikad neću da dotaknem
kad me nagovaraju i kažu:
ne smiješ dotaknuti njegovo uho.

Kad nas učitelj pusti iz škole
najprije idemo svi u redu,
a poslije,čim nas ne vidi više,
tuku se s onim iz drugog sela.

Ja ne volim o tome niti govoriti.
Meni je najdraže kad idemo kući
a netko vikne: Tko će biti magarac?
Ja onda kažem:Metnite ne me torbe!

I svi na moja ramena povješaju.
A meni nije teško,jer znam da nosim
i Jelinu torbu. Mogao bi za nju
da nosim,sigurno,trideset i tri torbe.

Al’ nikom ne bih priznao da sve nosim
zbog Jele!…Koji možda o meni misle da sam
magarac pravi,znam:vara se i ne zna…
-magarac,to svi već znaju,imade dugačke uši.

Dragutin Tadijanović

Izvor: http://www.zlatnadjeca.com

Mr. sc. Snježana Majdandžić-Gladić