Vuk i lisica

Sreo vuk lisicu i stao se grohotom smijati:

– Hahahahah, teto, ma kaži mi otkud tebi tolika repina, izgledaš kao kao nekakvo strašilo na dugoj metli.

Lisica, iznenađena naglim dolaskom vuka, odskoči nekoliko koračaja, a onda se zaustavi, sjedne i pogledavši ga  nepovjerljivim pogledom progovori:

-Reći ću ja tebi striče, al’ mi ti ponajprije kaži otkud si postao kratkovidan.

-Kratkovidan?- začudi se vuk i protare šapom oči.

-Pa jesi vuče!- Jer da nisi ne bi vidio na meni ni za dlaku veći rep od tvojega. Držim pače da je tvoj čak ponešto veći.

-Nije moguće!- čudio se vuk ogledavajući svoj rep koji mu je malko podrhtavao od ljutine.

-A ja velim da je tako!- tvrdila je i dalje lukava lisica.
-Pred tvojim se očima svaki predmet povećava bar za peterostruko čim mu se približiš.

-Ma jeli moguće?-snebivao se vuk.

-Lako je dokazati!-osmjehnu se lisica.
-Evo! Okreni se i idi naprijed za pedeset koraka, a onda se opet okreni i pogledaj moj rep. Ja ću ga visoko dignuti da bolje vidiš.

Vuk se okrene i uputi brojeći svoje velike korake, a lisica potrči nizbrdo kao da je vjetar nosi. Istom se na drugom brijegu zaustavi, okrene, digne visoko svoj kosmati rep i smijući se dovikne vuku:

-Kako ti se sada sviđa moj rep, vuče ludi? Vidiš li ga dobro? Čiji je veći? Hahahahaha!

Vuk je istom sada uvidio da ga je lisica nadmudrila i da mu je tako izmakao masni zalogaj što mu je bio na dohvatu pa razjaren zagrize oštrim zubima u svoj rep, a onda se uputi zlovoljno u šumu zavjetujući se da neće više nikada graditi svoju sreću-na mjerenju tuđih repova.

Narodna

Izvor: http://smile4me.net

 

 

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *

marginheight=before